Akcioni plan Evropske unije (EU) za kružnu ekonomiju ima za cilj da prepolovi količinu komunalnog otpada u EU koji se ne reciklira do 2030. Prema brifingu Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), objavljenom danas, postizanje ovog cilja zahteva i smanjenje proizvodnje otpada i značajno povećanje reciklaže, možda čak i iznad obavezujućeg cilja recikliranja od 60%. Drugi EEA brifing daje pregled upravljanja komunalnim otpadom u zemljama Zapadnog Balkana.
Brifing EEA „ Postizanje cilja za preostali komunalni otpad za 2030. – zašto reciklaža nije dovoljna
Postizanje cilja za preostali komunalni otpad iz 2030. — zašto reciklaža nije dovoljna analizira nedavne trendove komunalnog otpada u EU u svetlu postizanja dva ključna cilja u vezi sa otpadom: obavezu svake zemlje članice EU da reciklira najmanje 60% komunalnog otpada do 2030. godine i cilja na nivou EU da se prepolovi preostali komunalni otpad koji je deponovati ili spaliti do 2030.
Količina preostalog komunalnog otpada ostala je relativno stabilna u EU u poslednjih 5 godina, na oko 113 miliona tona, jer su stope reciklaže i količina nastalog otpada rasle približno istim tempom. U 2020. godini, oko 48% komunalnog otpada u EU je reciklirano.
Ako se nastavi stvarati više komunalnog otpada, EU bi morala da reciklira oko 72% toga da bi ispunila cilj prepolovljenja količine zaostalog (nerecikliranog) komunalnog otpada do 2030. Alternativno, cilj bi se mogao postići smanjenjem količine otpada koji se generiše za oko jedne trećine i dostiže stopu reciklaže od 60% u svim zemljama članicama EU, prema analizi EEA.
Dostizanje stope recikliranja od 72% zahtevalo bi značajno poboljšanje sistema za sakupljanje otpada i infrastrukture za reciklažu, kao i široko rasprostranjen redizajn potrošačkih proizvoda radi lakšeg recikliranja, navodi se u brifingu EEA. Međutim, sprečavanje stvaranja otpada na prvom mestu bi donelo najveće koristi za životnu sredinu. Ovo bi zahtevalo, na primer, povećanje životnog veka robe široke potrošnje i obezbeđivanje snažne podrške za ponovnu upotrebu proizvoda.
U okviru Evropskog zelenog dogovora i akcionog plana za cirkularnu ekonomiju , Evropska komisija je nedavno dala paket predloga da roba na tržištu EU bude prihvatljivija za životnu sredinu, cirkularna i energetski efikasnija, kao i novu strategiju za učiniti tekstil izdržljivijim, popravljivijim, višekratnim i reciklažnim.
Upravljanje komunalnim otpadom u zemljama Zapadnog Balkana skreće pažnju na sve veće količine komunalnog otpada i nepravilno upravljanje otpadom u regionu. Većina komunalnog otpada na zapadnom Balkanu se i dalje šalje na deponiju i postoji hitna potreba za ulaganjem u sisteme odvojenog prikupljanja i infrastrukturu za reciklažu , navodi se u brifingu EEA.
Zakonodavstvo i ciljevi Zapadnog Balkana o otpadu sve više prate direktive EU, ali podaci o stvaranju i upravljanju otpadom ostaju uglavnom nedovoljni. Postoje mnoge inicijative za poboljšanje kvaliteta podataka, ali nezakonite, podstandardne i neformalne aktivnosti ometaju pravilno finansiranje i funkcionisanje pravne infrastrukture i njeno poboljšanje, upozorava se na brifingu EEA. Šeme proširene odgovornosti proizvođača mogle bi da obezbede dodatna sredstva za poboljšanje upravljanja otpadom u regionu, ako su dobro osmišljene, vođene i sprovedene.
Više o ovome na stranica EEA: link 1, link 2