Zakonodavstvo EU uključuje ciljeve za reciklažu komunalnog, građevinskog i rušenja, kao i elektronskog otpada. Ovaj brifing pokazuje da postoji značajan potencijal za povećanje reciklaže iz svih ovih tokova. Međutim, da bi se u potpunosti iskoristio ovaj potencijal, potrebno je prevazići postojeće barijere, npr. konkurenciju cena od alternativnih izvora resursa, kapacitet infrastrukture i složenost određenih otpadnih proizvoda. Ovo takođe zahteva snažnu primenu ciljanih propisa za povećanje odvojenog prikupljanja. Sprovođenje novih mera politike, od kojih su neke već uključene u evropski akcioni plan cirkularne ekonomije za 2020. godinu, može direktno i indirektno da iskoristi potencijal za povećanu reciklažu.
- Postoji značajan potencijal za povećanje materijala koji se prikuplja za reciklažu u evropskim tokovima građevinskog i rušenja, komunalnog i elektronskog otpada. Tokovi komunalnog i elektronskog otpada imaju potencijal da udvostruče reciklirane količine, a reciklaža građevinskog otpada i otpada od rušenja ima potencijal da se poveća za 30%.
- Najvažnija prepreka povećanju reciklaže ovih tokova otpada je niska tržišna cena prirodnih resursa/devičanskih sirovina. Sledi mešan i složen sastav nekih otpadnih proizvoda, što čini oporavak i ponovnu upotrebu materijala iz otpada izazovnim.
- Propisi koji zahtevaju češće i kvalitetnije odvojeno prikupljanje, proširene šeme odgovornosti proizvođača i prakse selektivnog rušenja mogu efikasno da iskoriste potencijal za dalje povećanje reciklaže. Takve inicijative treba da budu povezane sa merama za poboljšanje ekonomije reciklaže, uklanjanje opasnih supstanci iz proizvoda i primenu koncepata dizajna za reciklažu.
- Postojeći ciljevi u zakonodavstvu EU već postavljaju visoke standarde, jer imaju za cilj da iskoriste veći deo trenutno neiskorišćenog potencijala za reciklažu. Na primer, postojeći ciljevi za reciklažu komunalnog otpada do 2035. imaju za cilj da iskoriste većinu potencijala za reciklažu ovog toka otpada.
Politika otpada na nivou EU prati principe osmišljene za postizanje postepenog, ali postojanog povećanja nivoa reciklaže toka otpada u poređenju sa proizvedenom količinom. Okvirna direktiva o otpadu (VFD) i Direktiva o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi (VEEE) zasnovane su na premisi povećanja stopa reciklaže za komunalni i građevinski otpad i otpad od rušenja, kao i za elektronski otpad. Pored toga, evropska agenda cirkularne ekonomije poziva na zadržavanje materijala u privredi što je duže moguće i na što veću njihovu vrednost.
Tehnička, ekonomska i socijalna pitanja često ometaju postizanje ambicioznijih nivoa reciklaže, izvan postavljenih ciljeva.
Primeri uključuju, respektivno:
prisustvo tehnički nereciklabilnih materijala i proizvoda u tokovima otpada;
sve veći trošak odvojenog prikupljanja kako se prikuplja više materijala;
teškoće potrošača u razlikovanju i pravilnom razdvajanju materijala u složenim proizvodima.
U tom kontekstu, nameće se osnovno pitanje: „Koji je potencijal za reciklažu i koji su maksimalni nivoi reciklaže koje Evropa može postići prema trenutno primenjenom zakonodavstvu EU o otpadu?
Ovaj brifing daje procene neiskorišćenog potencijala za odvojeno sakupljanje za reciklažu (videti Okvir 1) u tri toka otpada i stavlja buduće razvoje u kreiranju politike u perspektivu. Ispituje tokove komunalnog, građevinskog i rušenja (samo mineralni deo) i elektronskih tokova otpada. Zajedno, oni čine značajan deo ukupne proizvodnje otpada u Evropi.
Prikazane procene su zasnovane na najnovijim dostupnim podacima i trenutnom statusu implementacije zakonodavstva EU o otpadu. To znači da mere u najnovijem akcionom planu cirkularne ekonomije Evropskog zelenog dogovora i neke od najnovijih amandmana na direktive EU o otpadu nisu uzete u obzir. Ovo bi moglo imati dubok uticaj na nivoe odvojenog prikupljanja koji bi se mogli postići.
Imajte na umu da se proračuni neiskorišćenog potencijala za sakupljanje za reciklažu takođe mogu promeniti kada se dalje primene mere za sprečavanje otpada. To je zato što će na količinu proizvedenog otpada i mogućnost recikliranja materijala uticati, na primer, postepeno ukidanje opasnih supstanci u proizvodima.
Slika 2. Potencijal za povećanje odvojenog prikupljanja za reciklažu i trenutnu (na osnovu najnovijih dostupnih podataka) proizvodnju i reciklažu za građevinarstvo i rušenje, komunalni i elektronski otpad
Građevinski otpad i otpad od rušenja
Iako najnoviji dostupni podaci (2016) pokazuju da je sadašnji nivo reciklaže građevinskog otpada i otpada od rušenja već visok (Slika 2), priroda frakcija materijala ovog toka otpada može omogućiti još veće stope odvojenog prikupljanja.
U 2016. godini, većina nerecikliranog otpada korišćena je za operacije „zatrpavanja“, npr. korišćenje otpadnog materijala za popunjavanje iskopanih rupa. Međutim, zatrpavanje se ne smatra recikliranjem i nije ekološki najispravnija opcija tretmana otpada.
Uzimajući u obzir materijalni sastav ovog toka otpada, procenjen je maksimalni potencijal za odvojeno sakupljanje svake frakcije materijala. Kombinovanjem ovih procena po materijalu, potencijalna stopa odvojenog sakupljanja za ceo tok izračunata je na 96% ili 76 miliona tona više odvojenog sakupljanja od nivoa iz 2016. od oko 250 miliona tona. Ovaj potencijal se uglavnom zasniva na povećanju odvojenog sakupljanja zidanog, betonskog i asfaltnog otpada. Proračuni obuhvataju samo mineralni deo građevinskog otpada i otpada od rušenja kako za stvaranje otpada tako i za reciklažu.
Cilj za 2020. je 70% oporavka (sav otpad, ne samo mineralni deo), tako da postoji prostor za potencijalno povećanje cilja u budućnosti, posebno nadogradnjom otpada koji se trenutno koristi za zatrpavanje u reciklirani otpad.
Komunalni otpad
Odvojeno prikupljanje komunalnog otpada, stimulisano ambicioznim zakonodavstvom EU, vremenom se stalno povećava. Novi, viši ciljevi za reciklažu uvedeni su u izmenjenoj Okvirnoj direktivi o otpadu 2018. godine, što ukazuje na još veće odvojeno prikupljanje u budućnosti.
Procena za ovaj tok pokazuje da je potencijal za povećano odvojeno sakupljanje otpada iznad budućih ciljeva EU. Ako se iskoristi sav potencijal, mogu se postići odvojene stope sakupljanja od oko 80% (Slika 2). To znači da bi 111 miliona tona više materijala moglo biti odvojeno prikupljeno (2018. reciklaža je iznosila 126 miliona tona), na osnovu stvaranja otpada u 2018. Ovaj neiskorišćeni potencijal je uglavnom vezan za hranu i plastiku, ali i baštenski i tekstilni otpad.
Izmenjena Direktiva iz 2018. uvela je cilj za reciklažu od 65% do 2035. Ovo je posebno ambiciozno, u poređenju sa procenjenim maksimalnim potencijalom od 80%. Cilj se odnosi na konačne reciklirane količine, a ne na količine otpada prikupljenog za reciklažu. Ovo poslednje uključuje količine materijala koji se ne mogu reciklirati ili zagađivača, koji se uklanjaju tokom obrade otpada, tako da 80% potencijala za odvojeno sakupljanje odgovara nižim nivoima konačnog recikliranja.
Otpad od električne i elektronske opreme
Ovo je najmanji tok otpada, u smislu mase, ispitan u ovom brifingu. Elektronski otpad, međutim, sadrži vredne resurse (npr. metale i kritične sirovine). To je takođe tok otpada sa najnižom stopom reciklaže, uglavnom zbog neuspeha u odvojenom prikupljanju ove vrste otpada (vidi Okvir 2). Kako se elektronski otpad sastoji uglavnom od metala, plastike i stakla, koji se rutinski recikliraju (osim ako ne sadrže opasne materije), postoji značajna prilika za povećanje reciklaže.
Procena maksimalne stope sakupljanja za reciklažu, za razliku od drugih tokova otpada, nije zasnovana na materijalnom sastavu toka, jer odvojeno sakupljanje ovog otpada nije projektovano po materijalu već po kategoriji proizvoda. Dakle, na osnovu najnovijih zvaničnih podataka o maksimalnoj reciklaži postignutoj po kategoriji proizvoda otpada, potencijal za odvojeno prikupljanje elektronskog otpada za reciklažu iznosi 4 miliona tona dodatnog odvojenog prikupljanja, odnosno stopu odvojenog prikupljanja od 75% (Slika 2).
Barijere i olakšice
Prepreke povećanju odvojenog prikupljanja otpada za reciklažu mogu biti zajedničke za sva tri toka otpada ili specifične za tok otpada.
Od uobičajenih prepreka, tržišta reciklabilnih proizvoda često imaju lošiji učinak. Razlika u ceni između recikliranih materijala i alternativnih sirovina je obično nepovoljna. Štaviše, posledično, relativno niski prihodi od reciklabilnih materijala opterećuju ekonomiju koja podržava sisteme odvojenog prikupljanja.
Drugo pitanje je da kvalitet materijala koji se prikuplja za reciklažu može varirati, što znači da postrojenja za reciklažu ne mogu računati na racionalizovane unose materijala određenog kvaliteta. Recikleri ne mogu da računaju ni na panevropske kriterijume kraja otpada za sve reciklažne. Kombinacija ovih faktora objašnjava slabu potražnju za nekim materijalima za reciklažu iz postrojenja za preradu i reciklažu.
Prepreke više tehničke prirode uključuju nedostatak infrastrukture za reciklažu u Evropi, posebno za materijale koji se mogu reciklirati kao što je plastika. To znači da se sve veće količine materijala prikupljenih za reciklažu ne mogu smestiti u evropska postrojenja i često se izvoze na dalju preradu . Još jedna tehnička prepreka je sama priroda otpadnih materijala i proizvoda: neki materijali se tehnički ne mogu reciklirati ili su sastavljeni od mešanih materijala koje je teško odvojiti.
Da bi prevazišla ove barijere, Evropi je potrebna snažna i efikasna regulativa u kombinaciji sa efikasnom implementacijom i sprovođenjem. Tačnije, propisi o sledećem bi mogli da dovedu do znatno više odvojeno sakupljenog otpada:
obavezno odvojeno sakupljanje (komunalni otpad);
efektivne šeme proširene odgovornosti proizvođača regulisane naknadama (elektronski otpad);
selektivno rušenje (građevinski i otpad od rušenja).
Štaviše, na nepovoljnim tržištima sekundarnih materijala, upotreba poreza i subvencija bi se mogla dalje istražiti kako bi se promovisalo prihvatanje reciklažnih sirovina i pomoglo prelasku na cirkularniju ekonomiju. Postepeno ukidanje opasnih supstanci u proizvodima i razvoj standarda za recikliranje povećali bi mogućnost recikliranja proizvoda i doveli do veće potražnje na tržištima sekundarnih materijala.
Akcioni plan cirkularne ekonomije za 2020. bavi se mnogim preprekama koje ometaju značajno povećanje reciklaže i takođe uvodi mere koje se mogu preduzeti u fazama dizajna i upotrebe proizvoda. Široko prihvatanje mera kao što su postepeno ukidanje opasnih supstanci u proizvodima, dizajn za reciklažu ili dizajn za demontažu, i inicijativa „pravo na popravku“ učinilo bi dostupnim više materijala za odvojeno prikupljanje i stoga recikliranje.
Akcioni plan takođe predlaže harmonizaciju sistema odvojenog sakupljanja, što bi povećalo njihovu efikasnost i dovelo do toga da se više reciklažnih sredstava zarobi u šemama odvojenog sakupljanja. Mere cirkularne ekonomije takođe mogu povećati potencijal za reciklažu, kako je procenjeno u ovom brifingu, omogućavanjem recikliranja materijala i proizvoda koji se trenutno ne mogu reciklirati.